Računovodstvena agencija Stošić

24/12/2022

🤦‍♀️

U toku vebinara je izrečena jedna netačna tvrdnja koja je ostavila u neverici sve one koji se bave temama elektronskih faktura i fiskalizacije.

07/11/2022

Objavljeni su nacrti izmena i dopuna zakona iz oblasti PDV-a, fiskalizacije, poreza na imovinu i poreskog postupka

Na internet stranici Ministarstva finansija upravo su objavljeni:
- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost;
- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu;
- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji.

Prema informaciji sa sajta MF, eventualne sugestije i primedbe zainteresovana lica mogu da dostave Sektoru za fiskalni sistem putem elektronske pošte na adresu: [email protected], najkasnije do 14. novembra 2022. godine, do 15.30 sati.

Izmene i dopune Zakona o PDV-u primenjivaće se od 1. januara 2023. godine, izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu takođe od 1. januara 2023. odnosno počev od poreza na imovinu za tu godinu, dok će izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji i ZPPPA stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Za potrebe ove vesti izdvajamo nekoliko najvažnijih izmena i dopuna Zakona o PDV-u.

U članu 28. Zakona o PDV-u, koji uređuje pravo na odbitak prethodnog poreza, propisuje se da računom iz stava 2. tačka 1) ovog člana (misli se na račun kao osnov odbitka prethodnog poreza) smatra se elektronska faktura koja je prihvaćena, odnosno za koju se smatra da je prihvaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje.

Navedena odredba propisuje se sa ciljem usklađivanja sa Zakonom o elektronskom fakturisanju. Međutim, mnogo važnije je novo pravilo u vezi sa poreskim periodom u kojem obveznik stiče pravo na odbitak prethodnog poreza - posmatrano u odnosu na datum izdavanja elektronske fakture.

Naime, prema predloženom novom stavu 6. člana 28. Zakona o PDV-u, ako je elektronska faktura prihvaćena najkasnije do isteka roka za predaju poreske prijave za poreski period u kojem je nastala poreska obaveza u skladu sa ovim zakonom, obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najranije za poreski period u kojem je poreska obaveza nastala, nezavisno od toga da li je elektronska faktura izdata na dan nastanka poreske obaveze ili posle tog dana.

Na primer, pretpostavimo da je elektronska faktura za promet usluge zakupa za januar 2023. godine izdata 4. februara. Zakupac je prihvatio elektronsku fakturu pre nego što je u zakonskom roku (do 15. februara) podneo poresku prijavu za januar. Prema trenutno važećem pravilu, zakupac bi pravo na odbitak prethodnog poreza mogao da koristi najranije u februaru, iako zakupodavac PDV duguje u januaru. Međutim, prema predloženoj izmeni, zakupac će pravo na odbitak prethodnog poreza moći da koristi već u januaru, u skladu sa opštim uslovima.
Ovo je svakako značajna i za većinu obveznika korisna izmena.

Za potrebe utvrđivanja osnovice za PDV propisuje se posebno pravilo u slučaju samo određenih prometa povezanim licima, u smislu da osnovica za taj promet dobara i usluga ne može da bude manja od tržišne vrednosti. Naime, kod prometa dobara, odnosno usluga između lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona, uz naknadu koja je niža od tržišne vrednosti, kod kojeg sticalac nema pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara, odnosno usluga, bez PDV. Istovremeno, precizno se definiše šta se smatra tržišnom vrednošću u smislu Zakona o PDV-u.

Detaljna objašnjenja o navedenim i drugim izmenama zakona, kao i svim drugim aktuelnostima u propisima koje pratimo, daćemo na predstojećem besplatnom (promotivnom) seminaru koji se održava 17. novembra, za koji se u vreme objave ove vesti već prijavilo oko 1.500 učesnika.

Izvor: poreska kancelarija Tatić

12/05/2022

Nove izmene i dopune Pravilnika o fiskalnim računima – ponovo se menja način označavanja plaćanja

Ministar finansija, već posle nepune dve nedelje od prethodnih izmena i dopuna, ponovo je doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa.

Ovaj pravilnik je objavljen u Sl. glasniku RS broj 57/22, od 12. maja i stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, tj. 13. maja 2022. godine.

Izmene i dopune Pravilnika o fiskalnim računima izvršene su u delu koji se odnosi na označavanje podataka o načinu plaćanja.

Prema izmenjenom članu 6. stav 1. Pravilnika o fiskalnim računima, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podatka o načinu plaćanja, u smislu člana 5. stav 2. tačka 11) Zakona o fiskalizaciji, na fiskalnom računu navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra, odnosno pružene usluge:
- gotovina - ako se plaćanje vrši gotovim novcem (novčanicama i kovanim novcem)
- instant plaćanje - ako se plaćanje vrši instant transferom odobrenja na prodajnom mestu;
- platna kartica - ako se plaćanje vrši platnom karticom;
- ček - ako se plaćanje vrši čekom;
- prenos na račun
- ako se plaćanje vrši nalogom za uplatu ili nalogom za prenos;
- vaučer - ako se plaćanje vrši vaučerom, novčanim bonovima, internim karticama ili sličnim sredstvom plaćanja;
- drugo bezgotovinsko plaćanje - ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

Posle stava 1. u članu 6. Pravilnika o fiskalnim računima dodaje se novi stav 2, koji glasi:

Izuzetno od stava 1. ovog člana, elektronski fiskalni uređaj preko kojeg se evidentira promet usluge predaje hrane i pića za konzumaciju na licu mesta u smislu propisa kojim se uređuje porez na dodatu vrednost i promet hrane i pića koji se vrši u objektu pekare, bez obzira na to da li se preko tog elektronskog fiskalnog uređaja evidentira i drugi promet na malo, mora za evidentiranje načina plaćanja da ima isključivo sledeće opcije:
„gotovina” - ako se plaćanje vrši gotovim novcem (novčanicama i kovanim novcem), instant transferom odobrenja na prodajnom mestu, platnom karticom i čekom;
„prenos na račun” - ako se plaćanje vrši nalogom za uplatu ili nalogom za prenos;
„vaučer” - ako se plaćanje vrši vaučerom, novčanim bonovima, internim karticama ili sličnim sredstvom plaćanja;
„drugo bezgotovinsko plaćanje” - ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

U skladu sa navedenim, ovim izmenama i dopunama Pravilnika o fiskalnim računima, za najveći broj obveznika fiskalizacije suštinski se vraća staro rešenje kojim je bilo predviđeno da se plaćanje instant transferom odobrenja na prodajnom mestu, platnom karticom i čekom označava zasebnim načinima plaćanja koja ne pripadaju kategoriji „gotovina“.

Međutim, plaćanje instant transferom odobrenja na prodajnom mestu, platnom karticom i čekom će se ipak označavati kao „gotovina“ samo u slučaju prometa koji obavljaju obveznici fiskalizacije koji vrše promet usluge predaje hrane i pića za konzumaciju na licu mesta u smislu propisa kojim se uređuje porez na dodatu vrednost i promet hrane i pića koji se vrši u objektu pekare.
Izvor: Poreska kancelarija Tatić

11/02/2021

VLADA RS DONELA NOVU UREDBU O UTVRĐIVANJU PROGRAMA DIREKTNIH DAVANJA IZ BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU U CILJU UBLAŽAVANJA EKONOMSKIH POSLEDICA PROUZROKOVANIH EPIDEMIJOM BOLESTI COVID-19 IZAZVANE VIRUSOM SARS-COV-2

Na današnjoj sednici, Vlada je, pored ostalog, donela i Uredbu kojom se utvrđuje Program direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih epidemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 (dalje: Program).

Programom se uređuju prihvatanje, način i postupak isplate, uslovi korišćenja i gubitak prava na direktna davanja, kao i pravne posledice gubitka prava na direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih epidemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

S tim u vezi, privredni subjekti u privatnom sektoru, pod propisanim uslovima mogu da ostvare pravo na uplatu direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije, u visini od 50% minimalne neto zarade za januar 2021. godine (15.450,12) po zaposlenom. Predmetna direktna davanja isplaćivaće se za tri meseca (u aprilu, maju i junu 2021. godine).

Dobijena direktna davanja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

Privredni subjekat može primljena sredstva po osnovu direktnih davanja da iskoristi isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima najkasnije do 30. jula 2021. godine.

Pravo na direktna davanja mogu ostvariti privredni subjekti u privatnom sektoru:

koji su zaključno sa danom stupanja na snagu Programa osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su zaključno sa danom stupanja na snagu Programa postali obveznici PDV;
kojima na poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kome se isplaćuju direktna davanja nije privremeno oduzet PIB.
Ukoliko ispunjavaju uslove predviđene Programom pravo na isplatu direktnih davanja mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prekid obavljanja delatnosti najranije na dan stupanja na snagu Programa.

Pravo na direktna davanja nemaju sledeća velika pravna lica:

banke iz člana 2. stav 1. Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015),
društva za osiguranje i društva za reosiguranje iz člana 3. Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 i 31/2011),
davaoci finansijskog lizinga iz člana 10. Zakona o finansijskom lizingu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon),
kao i platne institucije i institucije elektronskog novca iz člana 2. stav 1. tač. 35) i 36) Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2018).
Privredni subjekti mogu da prihvate predmetnu pomoć davanjem posebne izjave na portalu Poreske uprave e-Porezi, koja se daje shodnom primenom propisa kojima se uređuje podnošenje poreskih prijava u elektronskom obliku.

Bitno je imati u vidu da se predmetna izjava daje za svako direktno davanje posebno, i to najkasnije do poslednjeg dana u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuju direktna davanja.

Privrednim subjektima u privatnom sektoru koji ne podnose Obrazac PPP-PD, odnosno koji nemaju zaposlene i nisu preduzetnici, odnosno preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade, direktna davanja se isplaćuju bez davanja izjave o prihvatanju isplate direktnih davanja u rokovima i na način propisan Programom.

Radi isplate direktnih davanja iz prethodnog stava, privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun - isplata direktnih davanja - COVID-19 (dalje: COVID račun) kod banke koja u momentu stupanja na snagu ove uredbe vodi tekući račun tog privrednog subjekta.

Privredni subjekat koji u momentu stupanja na snagu ove uredbe ima otvorene tekuće račune kod više banaka dužan je da najkasnije 25. marta 2021. godine, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostavi podatak o nazivu banke iz prethodnog stava kod koje će mu biti otvoren COVID račun.

U slučaju da privredni subjekt usled nepravilnog izvršenja platne transakcije greškom prenese novčana sredstva sa COVID računa na tekuće račune lica kojima nisu namenjena sredstva po osnovu direktnog davanja u skladu sa Programom, banke po dobijanju pismenog obaveštenja i zahteva privrednog subjekta koji je načinio grešku, sprovode analizu svakog konkretnog slučaja i u situacijama kada ocene da je u pitanju nenamerna greška privrednog subjekta i kada bez odlaganja taj subjekat želi da nadoknadi sredstva na namenskom računu, banke za potrebe vraćanja konkretnih novčanih sredstava na namenski račun uklanjaju sistemsku internu kontrolu i omogućavaju svom klijentu da uplati novčana sredstva koja je prethodno greškom preneo sa namenskog računa.

Privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje direktnih davanja propisanih Programom ukoliko u periodu od dana stupanja na snagu Programa pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre stupanja na snagu Programa za period koji se završava u periodu od dana stupanja na snagu Programa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji isplate dividende počev od dana stupanja na snagu Programa pa do kraja 2021. godine, nemaju pravo na isplatu direktnih davanja, a u slučaju da im se direktna davanja isplate na njih se shodno primenjuju pravila za gubitak prava na korišćenje direktnih davanja.

Izvor: Paragraf

31/12/2020

💜🍀🥂

15/10/2020

https://www.purs.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/6653/poreski-tretman-primanja-po-osnovu-rada-fizickog-lica-rezidenta-republike-srbije-ostvarenih-u-ili-iz-druge-drzave.html

ПОРЕСКИ ИНФОРМАТОР

12/10/2020

🧁🍾🥂🍪🍩🥐🥨⭐❤️

28/08/2020

18/08/2020

Овим програмом желимо да подстакнемо запошљавање младих, али и да подржимо привреду да реши проблем недостатка кадрова. Пријавите се преко портала mojaprvaplata.gov.rs.