31/10/2025
Bacila sam pogled na sat – 07:42.
Sela sam za sto sa šoljom kafe i gomilom papira koje treba da obradim za novi tekst na platformi. To je onaj trenutak „iza scene“ kada još uvek nisam u punom radnom modu, ali mozak već trči ispred mene.
Ljudi uglavnom vide gotov tekst, sređenu objavu, jasan zaključak. Ne vide ono između – moje podvlačenje, proveravanje tri p**a, preispitivanje formulacija, dilemu da li će vam biti jasno ili previše suvo. Nekad uhvatim sebe kako pričam naglas dok pišem, kao da sedite preko p**a mene i tražite razjašnjenje. (Da, i meni se desi da se zapitam: „Da li ovo treba ovako ili jednostavnije?“)
U poslednje vreme sve više osećam koliko je važno da pokažem i realnu stranu procesa. Ovo nije studio, ovo je kuhinjski sto, klackanje između privatnog i poslovnog i iskrena želja da svaki tekst donese olakšanje. Mala lekcija koju nosim iz ovog jutra: kada radimo nešto što nam znači, bolje je da bude „naše“, nego savršeno ispolirano. Originalno, sa ličnim tragom. To se prepozna.
Zanima me – da li volite da vidite i ovaj deo procesa, ne samo finalni rezultat?
