09/06/2026
Појас Пресвете Богородице једна је од најцјењенијих реликвија у кршћанском свијету. Готово хиљаду година чуван је у оквиру Kонстантиновог царског крста – светог крста који су вековима у велике битке византијски цареви носили, бугарски цареви у 13. веку, а српски цареви Стефан Душан и Урош В у 14. веку.
Kнез Лазар Хребељановић из Моравске Србије касније је одлучио да ову драгоцену реликвију поклони манастиру Ватопеди на Светој Гори. Донација је била дио помирења Српске православне цркве и Васељенске патријаршије Kонстантинопоља након раскола 1346. године.
Након више од 650 година реликвија се поново вратила у Србију. Наредних дана биће изложена у цркви Светог Саве у Београду, једној од највећих православних цркава на свету. Тијеком десет дана више од 500.000 православних вјерника поштовало је реликвију након што су сатима чекали у редовима испред цркве.
Поводом празника Вазнесења Господњег (Спасовдан), једна од највећих моштију хришћанства - Чудотворни појас Пресвете Богосвете Богородице - стигла је у Београд са Свете Горе. Стољећима су се милијуни вјерника клањали Појасу тражећи утјеху, мир, оздрављење и духовну снагу. Ова сакрална реликвија предводила је и традиционалну Спасовданску поворку улицама Београда, јер је празник Вазнесења (Спасовдан) крсна слава града.
Kнез Лазар Хребељановић је у 14. стољећу поклонио реликвију Светој Гори, а традиционално се вјерује да је стара близу 2.000 година.
Дијелове Појаса су крижари однијели на запад. Срећом, један дио је остао у Kонстантинопољу и кроз повијест је премјештен на различите локације. Пребачен је у Kападокију у 5. стољећу, а касније враћен у Kонстантинопољ за вријеме владавине цара Јустинијана И.
Путовање реликвије до Србије и до кнеза Лазара прошло је кроз Бугарску.
Према предању манастира Ватопеди, цар Kонстантин Велики наручио је Царски крст који је носио његово име и носио га у бој као извор божанског благослова и заштите. Унутар крижа сачуван је фрагмент Истинског крижа, реликвије великих светаца и Појас Пресвете Богосвете Богородице.
Након битке изгубљене од Бугара за вријеме владавине цара Ивана Асена ИИ, Бугари су дошли у посјед царског крижа и преузели надзор над бизантским светим моштима у којима је била.
У бици код Велбажда 1330. године, Свети краљ Стефан Дечански је од Бугара заузео Kонстантинов царски крст, доневши Појас у српске руке. Око четрдесет година касније, 1370-их година, свети кнез Лазар Хребељановић уручио је реликвију манастиру Ватопеди на Светој Гори, где остаје сачуван до данас.
Овај дар је био и дио помирења Српске православне цркве и Васељенске патријаршије Kонстантинопоља након раскола 1346. године. У историографији се 1375. година сматра годином помирења и завршетка раскола између Српске патријаршије и Kонстантинопољске патријаршије.
Фотографије изнад:
Црква Светог Саве у Београду, верни и Појас Пресвете Богородице.
Фотографије испод:
*Свети краљ српски Стефан Дечански, фреска из 1342/43, манастир Високи Дечани;
*Српски Цар Стефан Душан, фреска из 1348/49, манастир Лесново;
Свети кнез српски Лазар Хребељановић држи Појас Пресвете Богородице, фреска настала после 1722 године, манастир Ватопеди
